Kada plastična flaša zameni ciglu – Eko gradnja

Očuvanje prirode, upotreba obnovljivih materijala polako postaje standard i utiče na sve aspekte i sfere interesovanja sadašnjeg čoveka.
Da priča o ekologiji nije aktuelna samo kada su u pitanju prirodne nepogode i da se zapravo na tom planu prave konkretni pomaci, govori priča o kućama čiji je glavni materijal plastika, odnosno plastične boce koje se nalaze svuda oko nas.
U daljem tekstu videćete kako su plastične flaše širom sveta zamenile ciglu i o kakav tip građevinarstva možda možemo da očekujemo u bliskoj budućnosti.

Nigerija

Da kuće od plastičnih flaša imaju potencijala kao i turistička atrakcija govori veliko interesovanje meštana, turista ali i državnih zvaničnika za prvu kuću napravljenu od plastičnih flaša u Saveznoj Republici Nigeriji.

Kuća je sagrađena u arhitektonskom okruglom obliku koji je vrlo popularan u severnom delu Nigerije. Flaše su nasute peskom i položene su jedna na drugu i povezane , međusobno blatom. Procenjuje se da za svaku kuću sa jednom spavaćom sobom, dnevnom, kupatilom, taoletom i kuhinjom, potrebno oko 7.800 plastičnih boca.

Prema oceni stručnjaka Odeljenja za razvoj obnovljivih izvora energije, izgradnja ovakvih ekoloških kuća košta tri puta manje od izgradnje kuća od betona i cigle, a od flaša ispunjenih peskom moguće je graditi čak trospratnice.

Očekuje se da će u Nigeriji biti napravljeno još 25 kuća ovog tipa. Interesovanje je svakako veliko.

Izvor: BBC

 

Bolivija

U Boliviji je napravljena kuća u kombinaciji vinskih i plastičnih flaša.  Ingrid Vaca Diez po zanimanju pravnik je pokrenula ovu inicijativu i aktivno se uključila u gradnji ovakvog tipa kuća nakon razornog zemljotresa koji je pogodio Haiti januara 2010. godine. Ingrid je do februara 2013. izgradila desetak ovih kuća

U ovoj kući površine od 169 m² je ugrađeno 36.000 plastičnih flaša koje su pritom ispunjene peskom.

Izgradnja traje 15 dana nakon čega je kuća spremna za uselenje.

Srbija

A da ima onih koji misle o životnoj sredini kod nas govori rad gospodina Tomislava Radovanovića nastavnika fizike, hemije i tehničkog obrazovanja u penziji.

Gospodin Radovanović je ugradio 14.000 flaša a gradnja je trajala punih šest godina predanog rada. Za dekorativne detalje upotrebljeno je i 2.500 zatvarača, a najviše za mozaik koji je na podu kupatila. Na ideju o gradnji kuće od pet ambalaže došao pred kraj nastavničke karijere kada je, na času tehničkog obrazovanja učenicima govorio o graditeljskom umeću starih Egipćana, Rimljana, Grka i Slovena. Flaše su mu prvo donosili učenici, a zatim ih je sakupljao sa suprugom Jelicom na raznim mestima, po vašarima širom Srbije, Kragujevačkim parkovima i izletištima, pokraj puteva, u kontejnerima… Kuća je izgrađena sa minimalnim troškovima, a pet-ambalaža se pokazala kao dostojna zamena za ciglu i blokove.

Opširnije o ovoj kući možete videti na:

Tajvan

Sačinjena od 1.5 miliona plastičnih flaša, visine od 85 m dužine 130 m, ova zgrada koja se nalazi na ostrvu Tajvan, je prva građevina te vrste na svetu. Ono što je karakteristično kada je ova zgrada u pitanju je da boce nisu samo pokupljene sa ulice. Polli-opeke iz Hyminia su izrađene od recikliranih PET boca. Zgrada može se rastaviti, a zatim ponovno montirati na drugom mjestu za kratko vreme.

Zgradu je napravila kompanija Far Eastern Group (FEG), a građevina je konstruirana tako da može izdržati nalet jakih tajfuna i snažne potrese. EcoArk je mobilna i jako lagana te predstavlja svojevrsno čudo za okolinu. Dobila je sedam svetskih nagrada, a upotrebljena je kao jedna od 14 izložbenih hala na izložbi ,,Taipei International Flora Expo“ koja je održana 2010. godine.

Opširnije na: www.natgeotv.com/ca/megastructures-eco-ark

Honduras

Napravljena sa 8.000 boca ima kompostivni WC, solarno grejanje i struju .Zeleni krov može težiti 30 tona kada je mokro, tako da su nosači armirani. To je prva kuća na svetu izrađena od PET boca bez korištenja cementa u zidovima.

 

 

Primena plastičnih flaša na ovaj način je više nego zadivljujuć. Srbija ima velikih problema sa ovom vrstom odpada a to se najbolje da videti na našim rekama, kao što je recimo primer Južne Morave kada su plastične flaše blokirale reku tako da je bilo nemoguće proći čamcima.

Moramo učiti na pozitivnim primerima koji dolaze svuda iz sveta pa i iz naše zemlje, vreme je da se ,,probudimo“ i obratimo pažnju na to šta radimo prirodi ali i sebi.